Detoks organizma - značaj detoksikacije

Živeti u moderno doba podrazumeva izloženost toksičnim metalima, plastici, industrijskim hemikalijama od kojih su mnogi neurotoksini, obesogeni i dijabetogeni koji povećavaju toksične telesne masti i remete nivo šećera u krvi. 

Svi smo izloženi svakoga dana, čak i novorođenčad. 

Uzorci uzeti iz pupčane vrpce novorođenčadi sadrže dugačku listu otrovnih hemijskih jedinjenja i teških metala, uključujući i živu i olovo, često i u koncentracijama koje su veće nego kod majke. 

Svet je postao toliko toksičan da je neverovatno da još uvek hodamo naokolo i na tome možemo biti zahvalni zadivljujućem sistemu za detoksikaciju našeg tela. 

Glavni  “čistači” u organizmu su jetra, bubrezi, limfni sistem i digestivni trakt. 

Zašto je detoksikacija važna za tvoj organizam ? 

Termin “Detox” može imati nekoliko značenja, kao na primer uklanjanje adiktivnih supstanci iz organizma. 

Međutim u preventivnoj medicini ovaj termin se obično odnosi na metaboličku detoksikaciju. 

Metabolička detoksikacija je proces kontinuiranog uklanjanja štetnih jedinjenja iz organizma. Naša jetra, bubrezi, koža, limfni sistem, rade naporno da očiste organizam od toksina. Što je taj sistem zdraviji, zaštita organizma je efikasnija. 

Međutim, moderan način života drastično povećava rizike izlaganja toksinima. 

Zagađenje vazduha, utiče na hranu, vodu i sve esencijalne elemente potrebne za život. Na sreću, životnim stilom još uvek možemo minimizirati rizike od zagađenja organizma.    

Zašto je čišćenje organizma od toksina neophodno?

4 primarna razloga

• Povećana izloženost hemijskom zagađenju

Što modernije živimo, to je veća mogućnost da smo izloženi hemijskom zagađenju. Moderan životni stil najčešće znači povećanu izloženost toksinima poput pesticida, herbicida, konzervansa, razne vrste plastike i teških metala. Studija u SAD pokazala je da čak 280 toksina iz okruženja majke dopre do fetusa.

• Istorijsko i tradicionalno nasleđe

Većina antičkih kultura imala je ritual za detoksikaciju. U SAD na primer, starosedeoci su imali poznati trodnevni ritual znojenja uz upotrebu herbalnih napitaka. Često su kroz istoriju korišćenjem drevnih rituala preteče lekara pomagale ljudima da izbace višak toksina , pojačaju protok krvi i limfe, poboljšaju varenje i izlučivanje otpada iz organizma. 

• Prevremeno starenje   

Nauka je odavno povezala metaboličke toksine sa oksidativnim stresom. Povećani oksidativni stres dovodi do prevremenog starenja, raznih zapaljenskih problema i hroničnih bolesti. Što više hemijskih jedinjenja u našem organizmu – veća je i šansa od hroničnih oboljenja i zdravstvenih tegoba. 

• Poremećaji hormonalnog balansa 

Mnogi toksini modernog doba, zaostalih u hrani, vazduhi, zemljištu i vodi dokazano utiču na poremećaje endokrinalnih funkcija (sterilitet, tiroidna žlezda). Uobičajeno je već da ostaci zagađivača poput plastike i pesticida uzrokuju učestane hormonalne poremećaje.

Još jedna nezgodna istina

Ljudsko telo je sposobno za samo-lečenje, samo-obnavljanje i samo se čisti od toksina. Kada su svi vitalni sistemi u funkciji to zovemo blagostanjem organizma (wellbeing). 

Poput globalnog zagrevanja i toksičnost naše životne okoline je sve prisutna – još jedna nezgodna istina o našem svetu. 

Vazduh koji dišemo, voda koju pijemo, hrana koju jedemo, kozmetika koju koristimo, zgrade u kojima živimo prepune su toksičnih materija i materijala koje izazivaju različite bolesti. Međutim, samo retki mogu sebi dozvoliti da se vrate prirodi i žive u skladu sa njom. 

Realan život ipak danas diktira neki drugačiji ritam. 

U tom slučaju nekoliko je pravila koje treba slediti i to su: zdrava ishrana, detoksikacija i umerena fizička aktivnost. 

Posledice dugotrajnog izlaganja toksinima

Posledice dugotrajnog izlaganja toksinima u životnoj sredini mogu imati značajan uticaj na organizam. Neki potencijalni efekti mogu uključivati:

Povećan rizik od raka: 

Izlaganje određenim toksinima, kao što su pesticidi ili industrijske hemikalije, može povećati rizik od razvoja različitih vrsta raka.

Problemi sa disanjem: 

Toksini u vazduhu, kao što su čestice ili hemijski zagađivači, mogu iritirati pluća i izazvati respiratorne probleme, uključujući astmu, sinunzitis, alergije ili hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP).

Neurološki problemi: 

Određeni toksini, kao što su olovo ili živa, mogu izazvati oštećenje nervnog sistema i dovesti do neuroloških problema i raznih neuropatija, uključujući gubitak pamćenja, napade ili zastoje u razvoju kod dece.

Reproduktivni problemi:

Toksini takođe mogu uticati na reproduktivni sistem, potencijalno dovesti do neplodnosti kod žena i muškaraca, impotencije, pobačaja ili urođenih mana.

Kardiovaskularne bolesti: 

Izloženost toksinima može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti, uključujući srčani udar ili moždani udar.

Problemi sa kožom: 

Određeni toksini mogu izazvati iritaciju kože, osip ili druge probleme sa kožom.

Supresija imunog sistema: 

Izlaganje nekim toksinima može oslabiti imuni sistem, čineći pojedince podložnijim infekcijama i drugim bolestima.

Detoks organizma   - kako očistiti organizam

Otprilike osam časova nakon obroka procesi varenja, razlaganja i apsorpcije hrane su završeni i telo ulazi u režim detoksikacije, funkcije organizma o kojoj ne razmišljamo često. 

Zdravom telu, posle unosa zdrave hrane potrebno je oko četiri časa da se detoksikuje i uspostavi pravilan metabolizam. 

Dobra je praksa da se pravi razmak između dva unosa hrane od 12 časova – 8 časova za varenje i 4 časa za detoksikaciju. 

Pod uslovom da se sve odvija u idealnom i bezbednom okruženju. Međutim, pošto nije tako, odnosno okruženje je veoma zagađeno i prepuno toksina, s vremena na vreme je potrebno dodatnim aktivnostima i tu detoksikacija dolazi kao glavna tema. 

Koliko često i koliko dugo se treba detoksikovati je individualni proces i pre svega zavisi od stanja svakog individualnog organizma.