Kratak vodič kroz urinarne infekcije

Urinarne infekcije predstavljaju veliki zdravstveni problem i pogađaju preko 150 miliona ljudi godišnje širom sveta. Urinarna infekcija je jedna od najčešćih bakterijskih infekcija. Žene su više pogođene od muškaraca, a smatra se da je razlog blizina analnog otvora i otvora urinarnog trakta, pa bakterije lakše prelaze iz creva u uretru. 

Urinarne infekcije mogu zahvatiti sve delove urinarnog trakta – mokraćne kanale, prostatu, bešiku i bubrege. 

Hronična urinarna infekcija 

Smatra se da je urinarna infekcija hronična ukoliko se javlja bar 2 ili više puta u roku od 6 meseci ili 3 ili više puta u toku jedne godine. 

Kako nastaje urinarna infekcija? 

U 95% slučajeva urinarna infekcija nastaje prodorom mikroorganizama kroz uretru do bešike ili bubrega. Izazivači urinarnih infekcija su većinom gram-negative bakterije, poreklom iz creva. 

Oko 80% svih urinarnih infekcija izazvano je bakterijom E. Coli, koja poseduje specifičnu sposobnost kačenja za sluznicu urinarnog trakta. 

Ostatak infekcija odlazi na sojeve bakterija Klebsiella, Proteus mirabilis i Pseudomonas. 

Streptokok i stafilokok su najčešći gram-pozitivni uzročnici. 

Koji su simptomi urinarnih infekcija? 

Simptomi urinarnih infekcija su neprijatni, a prvenstveno se javlja bolno i učestalo mokrenje. Urin može biti zamućen, tamnije ili čak crvenkaste boje ukoliko je prisutna krv, a obično je i neprijatnog mirisa. 

Prilikom mokrenja prisutna je nelagodnost, bol, svrab ili peckanje. 

Od ostalih simptoma može doći do pojave povišene temperature, bolova u leđima ili donjem delu stomaka. Ponekad je urinarna infekcija praćena i mučninom, povraćanjem ili bolom tokom seksualnih odnosa. 

Ko najčešće oboleva od urinarnih infekcija?

Urinarna infekcija može pogoditi svakog, ali su neke grupe pod većim rizikom: 

Žene –zbog anatomske blizine anusa i uretre, kao i zbog kratke mokraćne cevi kroz koju bakterije lako prolaze. Neke žene imaju i genetski povećan broj receptora za koje se bakterije vezuju, pa je kod njih lečenje komplikovanije i dugotrajnije. 

Menopauza – žene u menopauzi su podložnije urinarnim infekcijama zbog slabljenja mišića karlice i smanjenog nivoa estrogena koji izaziva promene na sluznici urinarnog trakta i suvoću vagine. 

Uvećana prostata – nepotpuno pražnjenje bešike jeste plodno tle za razvoj urinarnih infekcija 

Slab imuni sistem – pacijenti koji primaju kortikosteroide, hemoterapiju ili imaju HIV su podložniji razvoju urinarnih infekcija zbog oslabljenog imunog sistema 

Upotreba katetera – dugotrajna upotreba katetera u većini slučajeva dovodi do razvoja urinarne infekcije 

Kamenje u bubregu – dovodi do opstrukcije mokraćnih puteva 

Dijabetes – utiče na imuni sistem i smanjuje odbranu od patogenih bakterija 

Starost ili neurološke bolesti koje utiču na higijenske navike (Alchajmer, delirijum) 

Seksualna aktivnost – često menjanje partnera povećava rizik od nastanka urinarnih infekcija 

Trudnoća – hormonske i imunološke promene mogu dovesti do pojave urinarnih infekcija u trudnoći. Na njih se mora obratiti posebna pažnja, jer povećan progesteron u trudnoći smanjuje tonus mišića uretre i bešike što dovodi do vraćanje urina u gornjedelove urinarnog trakta. Time se povećava rizik od upale bubrega. Upala bubrega u trudnoći može dovesti do prevremenog porođaja ili preeklampsije i zbog toga se svaka pojava bakterija u urinu tokom trudnoće mora lečiti. 

Dijagnoza urinarne infekcije

Kako bi se dijagnostikovala urinarna infekcija, uzima se uzorak urina koji se analizira. Može se dodatno uraditi i krvna slika i biohemijski parametri, a nekada je potreban i ultrazvučni pregled. 

Urin se centrifugira, boji se po Gramu i izoluju bakterijski uzorčnici. 

Nalaz preko 100000 CFU/ml je indikator urinarne infekcije. 

S obzirom da su uzročnici urinarnih infekcija otporni i često rezistentni na antibiotsku terapiju, potrebno je uraditi i antibiogram, gde se pokazuje koji antibiotik je najbolji izbor u svakom pojedinačnom slučaju. 

Normalan urin je blago kiseo sa pH vrednostima od 4,8-8. Ukoliko se u nalazu urina pronađe pH vrednost 8,5 ili 9, to ukazuje na prisustvo Proteusa, Klebsielle ili Ureaplasma-e. Dakle, i asimptomatski pacijenti, sa visokom pH vrednošću urina dobijaju dijagnozu urinarne infekcije. 

Artisan Phyto Uvin čaj se može koristiti uz bilo koju terapiju antibioticima. 

Lečenje urinarne infekcije

Urinarna infekcija se leči primenom antibiotske terapije koja se može modifikovati po pristizanju nalaza antibiograma. 

Zbog rezistencije, pencilinski preparati se izbegavaju, a lekovi izbora su cefalosporini i nitrofurantoin, a kod komplikovanih slučajeva daju se i aminoglikozidi. 

Lečenje traje obično 7 dana i ne bi se trebalo prekidati pre isteka ovog vremena, čak iako se simptomi brzo povuku. S obzirom da se u terapiji urinarnih infekcija primenjuju jaki antibiotici koji nepovoljno deluju na mikrobiotu crevnog i vaginalnog trakta preporučuje se uzimanje probiotskih preparata na bazi laktobacila tokom celog trajanja terapije. 

Kod menopauzalnih žena preporučuje se korišćenje i lokalnih preparata koji sadrže estrogen. 

Kako sprečiti nastanak urinarne infekcije? 

Postoji više različitih načina prevencije urinarnih infekcija: 

• Piti dovoljno tečnosti, posebno vode – više tečnosti omogućava češće mokrenje i čišćenje urinarnog trakta 
• Usvajanje higijenskih navika – brisanje od napred prema nazad nakon mokrenja čime se sprečava prelazak bakterija iz anusa do urinarnog sistema 
• Mokrenje nakon seksualnog odnosa – pomaže ispiranju bakterija 
• Svakodnevna higijena intimnog područja, ali bez upotrebe agresivnih sapuna za pranje koji mogu iritirati uretru. 
• Pamučno donje rublje 
• Izbegavanje kontracepcijskih dijafragmi i spermicida 
• Upotreba oralnih vaginalnih probiotika koji sadrže laktobacile – akumuliraju se u rektumu i anusu i ne dozvoljavaju prekomerno razmnožavanje patogena. 
• Laktobacili deluju i direktno antibaktericidno na E.coli i druge bakterije onemogućavajući njihov rast, razmnožavanje i vezivanje za urinarni epitel 

Artisan Phyto Uvin čaj je potpuno bezbedna i čisto prirodna biljna mešavina. Možete je koristiti kao prirodno rešenje kod blažih stanja, ili uz terapiju antibioticima kod težih stanja.  

Uvek se za savet obratite lekaru ili farmaceutu.