MOJA KORPA, ukupno proizvoda: 0
Sve veći broj istraživanja nam ukazuje da celokupno zdravlje u velikoj meri zavisi od zdravlja našeg digestivnog trakta.
Naš digestivni sistem je u stvari veoma složeni sistem u kome domaćin i njegova mikrobiota žive u ravnoteži. Mikrobiotu čine mikroorganizmi u našim crevima, koji su u najvećoj meri anaerobne bakterije, ali i gljivice, virusi i protoze.
U normalnim uslovima, dobre bakterije čine oko 90 % mikrobiote i odgovrne su za varenje hrane, dobar imunitet, sintezu vitamina i esencijalnih nutrijenata. Međutim, pod uticajem različitih faktora poput loše ishrane, stresa, hroničnih ili akutnih bolesti, primene lekova, pre svega antibiotika, dolazi do poremećaja ove ravnoteže.
Posledica može biti pojava zatvora ili proliva ali i upala sluznice creva, oslabljen imunitet, veća podložnost infekcijama i hroničnim bolestima. Prethodnih decenija rađena su brojna istraživanja u kojima je dokazano da probiotske kulture mogu blagotvorno da deluju na mikrobiotu.
Zdrava mikrobiota je preduslov za dobro zdravlje digestivnog trakta, ali i za prevenciju nastanka hroničnih zapaljenskih bolesti (reuma, astma, multipla skleroza) neurodegenerativnih bolesti (parkinsonova bolest, alchajmer i sl.) čak i pojedinih malignih bolesti poput raka debelog creva.
Po definiciji Svetska zdravstvena organizacija definiše probiotike kao žive mikroorganizme, koji, kada se primenjuju u odgovarajućim količinama, mogu da imaju pozitivan efekat na zdravlje ljudi, a čija je dobrobit dokazana u kontrolisanim studijama.
Tokom pandemije Korona virusa probiotici su postali sastavni deo protokola lečenja Kovida u mnogim zemljama. Korišćeni su zbog gastroenteroloških tegoba kao što su dijareja, mučnina, povraćanje, zbog prekomerne primene antibiotika ali je najveća korist uočena u sprečavanju prekomerne reakcije imunskog sistema u vidu citokinske oluje.
Nisu svi probiotici isti i u zavisnosti od efekta koji želimo da postignemo trebalo bi da odaberemo probiotske sojeve koji dokazano daju željene efekte.
Probiotici se razlikuju u količini sojeva, njihovim osobinama odnosno efikasnosti, a najviše u kvalitetu. Nisu svi probiotski sojevi efikasni za isti problem.
Preporuke strukovnih udruženja su da se biraju sojevi sa dokazanim osobinama, čija je efikasnost potvrđena kliničkim studijama a kvalitet rigorozno ispitan do kraja roka trajanja.
Prednost treba dati probioticima koji imaju kredibilnu potvrdu kvaliteta i bezbednosti, koji su specifično formulisani za dati problem i koji se pakuju u adekvatnoj dozi što ponekad utiče i na cenu.
Danas postoji veći broj vodiča za savetovanje adekvatnih sojeva u efikasnoj dozi zavisno od željenog efekta. Pre nego se odlučite za određenu formulaciju nije loše raspitati se da li je to pravi izbor za Vas, zatim o kredibilnosti i tradiciji proizvođača ili se posavetujte sa svojim farmaceutom.
Na kraju, potrebno je obratiti pažnju da li je navedeni broj probiotskih ćelija do isteka roka trajanja ili u trenutku pakovanja, da li su napisani brojevi sojeva na deklaraciji itd.
Briga o zdravlju je izbila na prvo mesto u ovim post kovid vremenima, dobar imunitet se već duže vreme nalazi u samom vrhu razloga zašto se ljudi obraćaju zdravstvenim radnicima.
Mnogi proizvodi se reklamiraju da jačaju imunski sistem, ali u vreme alergija gde imamo pojačanu reaktivnost imunskog sistema, zatim epidemijskog rasta autoimunskih bolesti, citokinsku oluju kao poslednji stadijum kovida sve je veći broj onih kod kojih je imunski sistem već u zoni prekoračenja nužne odbrane.
Unošenjem probiotika, pored uticaja na zdravlje digestivnog sistema, možemo uticati na poboljšanje imunskog odgovora. Probiotici koji imaju dejstvo na imunski sistem deluju na način da utiču na balansiranje pro-alergijskih i pro-zapaljenskih imunskih reakcija.
Omogućavaju smanjenje zapaljenja kod hroničnih bolesti, omogućavaju oralnu toleranciju na nutritivne alergene a ujedno pojačavaju naše urođene mehanizme odbrane od virusa i gljivica delujući na regulatorne ćelije imunskog sistema.
Iz tog razloga se probiotski sojevi koji deluju imunomodulatorno savetuju za povećanja otpornosti na respiratorne infekcije, poboljšanje imuniteta kod većine stanja koja su praćena učestalim infekcijama ali i u pripremi za vakcinaciju.
Isti imunomodulatorni sojevi savetuju se, i kod dece tako i kod odraslih, koji imaju alergijske bolesti poput atopijskog dermatitisa ili astme, zatim hroničnih inflamatornih bolesti u cilju bolje kontrole, održavanja remisije i poboljšanje kvaliteta života.
Nauka sve više napreduje i u brojnim istraživanjima mikrobiote kontinuirano se pronalaze novi sojevi i osobine probiotika koje potvrđuju njihovu korisnost u svakodnevnom životu.
Bilo da li su u pitanju beba od rođenja, prevremeno rođena deca, zatim ona rođena carskim rezom savetuje se preventivna primena određenih sojeva za podršku dobrom zdravlju i razvoju od rođenja.
Njihove koristi su dobro dokazane i kod dece kada krenu u kolektiv i izazovi rasta zamene mesto sa izazovima koje nose dečije bolesti karakteristične za taj uzrast.
U odraslom dobu, bilo da je u pitanju preventivna primena ili kao dodatak lečenju teško da će se naći oblast medicine u kojoj probiotici već nisu pokazali značajnu korist za korisnike, pa makar samo u kliničkim studijama.
Kako starimo, tako nam se smanuje broj laktobacila i bifidobakterija u našoj mikrobioti što je dovedeno u vezu sa češćim hospitalizacijama, dužim boravkom u bolnici i sa češćim nepovoljnim ishodom.
Zahvaljujući svojim višestrukim povoljnim efektima na zdravlje domaćina, probiotici bi trebalo da budu deo redovne primene od kolevke pa do penzije.
Izbor kvalitetnih i specifičnih sojeva u adekvatnoj dozi je ključ efikasnosti i bezbednosti i kada se uzimaju tokom dužeg vremenskog perioda.
